reforme sa okusom političke prevare
Napisao M. Dejanović   
četvrtak, 01 septembar 2005 01:00
Stavovi predstavnika Srpske demokratske stranke, Stranke nezavisnih socijaldemokrata, Partije demokratskog progresa i još nekih manjih parlametranih stranka iz Republike Srpske u vezi reforme odbrane i prenosa entitetskih nadležnosti u ovoj oblasti na institucije Bosne i Hercegovine ponovo otvaraju pitanja mandata, legitimiteta, političke odgovornosti i izborne prevare građana.

Potreba za reformom u oblasti odbrane i drugim oblastima u Bosni i Hercegovini je nesporna. Postojanje dvije ili tri vojske u jednoj zemlji bilo je neodrživo, a Vojska Republike Srpske je više ličila na dobrovoljno vatrogasno društvo nego na ozbiljan vojni faktor. Čak mislim da nakon dejtonskog mirovnog sporazuma nije bilo ozbiljnog razloga za postojanje Vojske Republike Srpske i da bi građani ovog entiteta imali znatno više koristi da je bilo političke hrabrosti za njenim ranijim ukidanjem. Reforma odbrane i njene vojne komponente u Bosni i Hercegovini imala je samo dva moguća rješenja: demilitarizacija ili jedinstvena, odnosno zajednička odbrambena i vojna struktura. Smatram da je demilitarizacija bila najbolje rješenje za građane i narode u Bosni i Hercegovini.

Reforma odbrane, koja implicira i ustavne promjene, je političko pitanje prvog reda o kome se odluke u entitetskim inistitucijama mogu donositi samo na osnovu mandata dobijenog na izborima, koji kao legitimacijsku osnovu ima stranački ili izborni program, sa jasnim opredeljenjima o bitnim političkim i društvenim pitanjima. Poslanici Stranke demokratske akcije, Socijaldemokratske partije i Stranke za Bosnu i Hercegovinu u Narodnoj skupštini Republike Srpske imali su mandat da glasaju za reformu odbrane i prenos nadležnosti na institucije Bosne i Hercegovine, dok poslanici Srpske demokratske stranke, Stranke nezavisnih socijaldemokrata i Partije demokratskog progresa takav mandat nisu imali. Prema stranačkim ili izbornim programima na poslednjim izborima Srpska demokratska stranka i Partija demokratskog progresa su se nedvosmisleno zalagale za očuvanje Vojske Republike Srpske, dok se Stranka nezavisnih socijaldemokrata zalagala za demilitarizaciju Bosne i Hercegovine. Da je Dragan Čavić, kao kandidat Srpske demokratske stranke, pred izbore 2002. godine zastupao sadašnje stavove o reformi odbrane i o tome kako nam vojska ne treba za odbranu, već za učešće u iračkom i sličnim budućim ratovima, onda on sasvim sigurno ne bi bio izabran za predsjednika Republike Srpske.

Prave li Visoki predstavnik ili drugi predstavnici međunarodne zajednice nagodbe sa kompromitovanim domaćim političarima u vezi dobijanja podrške za ovakva ili druga rješenja u Bosni i Hercegovini? Smatram da na ovaj način međunarodna zajednica postaje pokrovitelj kriminalizovane i neodgovorne političke elite u Bosni i Hercegovini, čime ozbiljno dovodi u pitanje svaki pokušaj izgradnje osnovnih demokratskih principa i institucija u ovoj zemlji. Politički prevaranti su ovaj put bili primorani da skinu maske i pokažu svoje pravo lice, ali nisam siguran da ovi isti prevaranti i na sledećim izborima, uz svesrdnu pomoć međunarodne zajednice, neće igrati glavnu rolu na domaćoj političkoj sceni.